Skener Orlova: Snaga na golu i crti, Đorđić bombarder, Kukić lokomotiva, Vejin osveženje i duža klupa nego u Segedinu

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Katovica)

Cilj je četvrtfinale Svetskog prvenstva i plasman u olimpijske kvalifikacije. To je ideja vodilja svih reprezentativaca, potajno se neki nadaju i nečim većim. Nema lažne skromnosti, selektor Toni Đerona i Orlovi svesni su snage, veruju u dve godine rada, sistema. Plodovi bi mogli već da se uberu na Svetskom prvenstvu u Poljskoj i Švedskoj.

Neko će reći, slučajno smo dobili Francusku u Zrenjaninu u januaru 2021. godini, uhvatili ih na spavanju, a zatim tri dana kasnije odigrali nerešeno u Kreteju sa Galskim petlovima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Usledilo je demoliranje Slovenaca u Celju u baražu za SP, pobedili smo pre nekoliko dana i Šveđane u Halmštadu, prvake Evrope i vicešampione sveta. Neko će i na to da uloži amandman – “prijateljski meč nije merilo”.

Zar nije uspeh dobiti rukometnu supersilu pred dupke punim tribinama u generalnoj probi pred SP? Ono što hrabri više od pobede je igra, koja je možda bila i bolja od rezultata. Blistali su Orlovi, pokazali da nisu slučajno prethodnih dana kao papagaji ponavljali – “kad smo kompletni možemo sa svima da igramo ravnopravno”.

Preduslov za velike domete je tu, i Dejan Milosavljev uskoro se pridružuje saigračima. Na papiru, jaki smo, dovoljno bar za napad na četvrtfinale. Nemačka i Katar nisu trenutno bolji od Srbije. Nemamo kontinuitet na velikim takmičenjima, u Segedinu na Evropskom prvenstvu nismo prošli grupu, pre dve godine u Egiptu nije nas ni bilo među 32 najbolje selekcije sveta, ali imamo kvalitet, većina reprezentativaca igra u životnoj formi. Prošla sezona je bila berićetna, ova, čini se, još bolja.

Nije slučajni poznati rukometni “tviteraš” Rasmus Bojsen, dobar poznavalac ovog sporta, rangirao Srbiju na peto mesto na SP, kao najprijatnije iznenađenje odmah iza velike četvorke – Švedske, Danske, Francuske i Španije, a ispred Norveške, Hrvatske, Islanda, Egipta…

Rukometno SP: Danska i Švedska napadaju zlato, Island je mina, Francuzi desetkovani, Orlovi sanjaju četvrtfinale i Pariz

Šta kažu kvote, ko je prvi favorit za titulu, koliko mogu Orlovi?

Dobre vesti za Đeronu – nema pozitivnih u timu Srbije

Prognoze su jedno, teren će pokazati pravo stanje, da li su visoka očekivanja opravdana ili ne. Svesni su u taboru Orlova da u reprezentacija raste, da i dalje ima mnogo rezerve. Ilija Abutović je sa 34 godine najstariji, Nemanja Ilić i Petar Đorđić imaju po 32, ostali tek treba da zakorače u četvrtu deceniju života. Imamo i mlad talas, Jovicu Nikolića sa 21 i najmlađeg Stefana Dodića sa 19 godina.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE SRBIJA DA BUDE POBEDNIK GRUPE E JE 2,50.

Sve to preciznom rukom rukovodi Toni Đerona. Španski stručnjaci dominiraju u Evropi poslednjih godina, do sitnih detalja analiziraju rivale, traže pukotine.

Vreme je za nešto veliko, vreme je za procvat srpskog rukometa koji i na klupskom planu daje znake života posle godina tavorenja.

Mozzart Sport predstavlja svih 19 rukometaša koji će naredne bar dve nedelje da predstavljaju Srbiju na Svetskom prvenstvu u Katovicama.

GOLMANI

DEJAN MILOSAVLJEV – Rođen 16. marta 1996. godine u Pančevu, klub: Fukse Berlin (Nemačka)

Dejan Milosavljev (©MN Press)

Strpeli smo dugo posle povrede Dejana Milosavljeva, junaka baraža sa Slovencima pre nešto manje od godinu dana, kada je Srbija u Celju i Kragujevcu izborila plasman na Svetsko prvenstvo, ali pregledi u Berlinu su pokazali da je popularni Banda spreman. Činiće sjajni tandem čuvara mreže sa Vladimirom Cuparom. Blista u Nemačkoj, dve sezone je najbolji golman u najjačoj ligi na svetu. Ove sezone Fukse je lider Bundeslige, napada krunu. Počeo je u Jugoviću, afirmisao se u Partizanu, s Vardarom je bio šampion Evrope 2019. godine. U Berlinu radi sa legendarnim Dejanom Perićem i plodovi te saradnje vide se na momku iz Dolova. Propustio je dva poslednja Evropska prvenstva zbog povrede i korone, sada je spreman da bude adut Tonija Đerone. Očekuje se da bi Španac mogao da ga odmori na startu šampionata. Rukometni ugovori nisu dugovečni, a koliko je zlata vredan za sadašnji klub govori podatak da je krajem 2021. godine potpisao ugovor sa Lisicama iz nemačke prestonice do čak 2027.

VLADIMIR CUPARA – Rođen 19. februara 1994. u Beogradu, klub: Vesprem (Mađarska)

Još jedan od vrhunskih svetskih golmana koji brani već četiri godine za bogati mađarski Vesprem. Počeo je karijeru u Voždovcu, nastavio u Crvenoj zvezdi, internacionalnu karijeru počeo u Ademar Leonu, a onda je posle jedne sezone u poljskom Kjelceu stigao 2019. godine u gradić u blizini jezera Balaton. Odličnu formu je potvrdio u prijateljskim mečevima sa Švedskom. Posebno je bio impresivan u drugom meču u Halmštadu, kada je Srbija dobila u gostima šampiona Evrope i vicešampiona sveta. Proglašen je igračem meča. Skinuo je nekoliko zicera Šveđanima i pokazao da je snaga Srbije. Sa Milosavljevim na golu verovatno, uz Špance Vargasa i Koralesa, imamo najbolji tandem golmana na svetu. Ove sezone je u boljoj formi nego prošle u Vespremu, kada je bio u senci Španca Koralesa. U klubu mu veruju, krajem prošle godine je potpisao novi ugovor sa mađarskim vicešampionom za narednu sezonu, uz mogućnost da saradnje traje do 2025.

MILAN BOMAŠTAR – Rođen 10. jula 1999. godine u Šapcu, klub: Skevde (Švedska)

U konkurenciji Milosavljeva i Cupare, teško će biti mesta da se Bomaštar iskaže u Katovicama. Bio je drugi golman Srbije prošle godine u Segedinu na Evropskom prvenstvu. Prošao je školu Metaloplastike, počeo ovu sezonu u Ademar Leonu, ali je onda napustio Španiju i uputio se u Skandinaviju. Do kraja sezone je u švedskom Skevdeu, a od leta će biti stanovnik Šartra. Potpisao je trogodišnji ugovor sa timom koji će do juna predvoditi Toni Đerona, selektor Srbije. Igraće sa Vanjom Ilićem, Ilijom Abutovićem i Aleksom Kolakovićem. Vreme radi za momka koji ima samo 23 godine i koji bi u budućnosti mogao da napreduje i pojača konkurenciju udarnom tandemu na golu Orlova.

LEVA KRILA

Nemanja Ilić – Rođen 11. maja 1990. godine u Beogradu, klub: Tuluz (Francuska)

Nemanja Ilić (©Reuters)

Kapiten Srbije je godinama jedan od najboljih strelaca šampionata Francuske. Već deceniju brani boje Tuluza, koji trenira nekadašnji reprezentativac Srbije Danijel Anđelković. Da je u sjajnoj formi govori i nestvarnih 16 golova Nantu prošlog meseca u šampionatu Galskih petlova. Šest meseci je bio i član slavne Barselone. Dete je Partizana, ponikao je u Humskoj, igrao dve sezone Ligu šampiona sa crno-belima, a od 2013. godine je u Tuluzu. Od Ilića se očekuju laki golovi s krila i kontri, a jedan je od penaldžija u našem timu. Ovo će mu biti treće Svetsko prvenstvo, a bio je tri puta učesnik i Evropskog prvenstva. Posle Ilije Abutovića je najiskusniji igrač u našem timu. Dugo je u selekciji, vreme je za nešto veliko i u dresu Orlova.

VANJA ILIĆ – Rođen 25. februara 1993. godine u Beogradu, klub: Šartr (Francuska)

Gde Nemanja stane, tu je Vanja da nastavi. Tri godine mlađi brat kapitena Srbije nekoliko godina je standardni reprezentativac. Imao je sličan put kao Nemanja, afirmisao se u Partizanu, pre toga igrao za PKB, da bi preko makedonskih klubova Rabotničkog i Metalurga, stigao u špansku La Riohu 2018. Godinu dana u Asobal ligi bila su mu odskočna daska za Šartr, francuski tim u kojem je i dalje. Od Vanje Ilića možemo da očekujemo, osim da odmeni brata u napadu, da bude i istureni igrač u dubljoj odbrani naše selekcije. Brzina je njegova glavna karakteristika, fale nam laki golovi iz kontri.

DESNA KRILA

BOGDAN RADIVOJEVIĆ – Rođen 2. marta 1993. godine u Smederevskoj Palanci, klub: PIK Seged (Mađarska)

Najveći motivator u taboru Orlova, neko ko se hrani podrškom s tribina. Od nekadašnjeg “srpskog Abaloa”, talentovanog klinca iz vremena provedenog u Partizanu, sada je već iskusno krilo. Na početku internacionalne karijeru osvojio je Ligu šampiona sa Flensburgom koji je predvodio s klupe Ljubomir Vranješ. Dve godine je branio boje Rajn Nekar Levena, a sada je već četiri u Segedu. Na leto mu ističe ugovor sa mađarskim šampionom. Prošle godine na Evropskom prvenstvu bio je naš najbolji igrač, samo jedan promašaj je imao na tri utakmice. Uz Nemanju Ilića, izvodiće sedmerce. Očekujemo i u Katovicama “avione”, burne proslave golova. Nekoliko puta je isticao da bi sve klupske trofeje menjao za medalju sa Srbijom.

VUKAŠIN VORKAPIĆ – Rođen 1. oktobra 1997. godine, klub: Ivri (Francuska)

Nekadašnji rukometaš Metaloplastike je bio deo Orlova i na debiju Tonija Đerone u Zrenjaninu protiv Francuske početkom 2021. godine. Kasnije je imao tešku povredu kolena, istisnuo ga je Darko Đukić, ali posle povrede rukometaša Vardara, Vorkapić je opet deo reprezentacije, dostojna zamena za Radivojevića. Od 2021. godine je u Ivriju, igra posle Bundeslige najjači šampionat na svetu. Pre nekoliko dana je dobio novog trenera, čuvenog Didijea Dinara.

PIVOTMENI

MIJAJLO MARSENIĆ – Rođen 9. marta 1993. godine u Beranama, klub: Fukse Berlin (Nemačka)

Za popularnog Marsu nema izgubljene lopte. Biće snaga na crti, kako u napadu, tako i u odbrani. Prošle godine je sa kapitenskom trakom predvodio Orlove u Segedinu posle izostanka Nemanje Ilića. Jedan je od najboljih pivotmena u Nemačkoj, uz Dejana Milosavljeva stub Fuksea iz Berlina koji ove sezone konačno napada titulu u Bundesligi. Prošle nedelje je u prvom prijateljskom meču sa Švedskom u Lundu stigao do lepog jubileja, 100 utakmica u dresu s državnim grbom. Poput saigrača iz Berlina, Milosavljeva, i on ima dugoročni ugovor sa Lisicama do 2027. Stameni Beranac afirmisao se u Partizanu, sa Vardarom je osvojio Ligu šampiona 2017. godine, a pre toga je igrao za Metalurg. U nemačkoj prestonici je od 2018. godine. Kako sam kaže, ne namerava da je napušta, lepo se oseća u Berlinu. Deceniju nosi dres Srbije, a igrao je i za mlađe kategorije naše zemlje.

DRAGAN PEŠMALBEK – Rođen 5. januara 1996. godine u Kaorsu (Francuska), klub: Vesprem (Mađarska)

Dragan Pešmalbek (©MN Press)

Igrao je Pešmalbek u mlađim kategorijama Galskih petlova. Otac mu je Francuz, majka Srpkinja. Prošle godine je debitovao za Orlove i oduševio sve srčanošću, hrabrošću. Popularni Gagi je proteklog leta dres Nanta zamenio za Vespremov, pridruživši se srpskoj koloniji koju čine trener Momir Ilić, zatim Petar Nenadić i Vladimir Cupara. Različiti je tip pivotmena u odnosu na Marsenića, ali se odlično dopunjuju, a sjajan je i odbrambeni igrač. Vuče povredu, ali kako kaže ne želi da propusti Svetsko prvenstvo. Na leto će morati da ide na operaciju leve šake. I srpski jezik mu ide sve bolje. Kao na golu, tako i na crti imamo svetski jak tandem pivotmena.

IVAN POPOVIĆ – Rođen 21. marta 1994. godine u Beogradu, klub: Torevalega (Španija)

Rukometaš španske Torevalege je treći izbor Tonija Đerone na mestu pivotmena. Proteklog leta je sa Mediteranskom reprezentacijm osvojio bronzanu medalju u Alžiru. Na startu priprema se izborio za mesto broj 3 u taboru Orlova ispred juniorskog reprezentativca Srbije Luke Rogana iz Vojvodine. Afirmisao se u Partizanu, a na Iberijskom poluostrvu je igrao još za Anaitasunu i Granoljers, a nosio je i dres mađarskog Čurga. Može da igra odlično i u odbrani, ali je pitanje koliko može da dobije minute pored Marsenića i Pešmalbeka.

BEKOVI

PETAR ĐORĐIĆ – Rođen 17. septembar 1990. godine u Šapcu, klub: Benfika (Portugalija)

Videlo se u mečevima sa Slovenijom koliko su nam nedostajali razorni udarci Petra Đorđića sa 10 metara u Segedinu na EP. Prošle sezone je rođeni Šapčanin brijirao u dresu Benfike, bio je prvi strelec Lige Evrope i sa lisabonskim Orlovima osvojio drugorangirano takmičenje na tlu Starog kontinenta. Uz Lazara Kukića lider je Orlova, neko od koga očekujemo da uzme stvar u svoje ruke kad se lomi rezultat. Najveći deo karijere proveo je u Nemačkoj, igrajući za Veclar, Flensburg u dva navrata, Hamburg, dve godine je bio član beloruskog Meškov Bresta, a sreću i mirnu luku našao je u Lisabonu. Od 2019. godine je u redovima tima iz portugalske prestonice. Ima ugovor sa ekipom sa stadiona Luž do juna 2025. godine. Razdvojila mu se klupska karijera sa Kukićem, ali u reprezentaciji deluju kao skladan tandem. Jedan je od retkih šutera bombardera u današnjem rukometu.

UROŠ BORZAŠ – Rođen 28. jula 1999. godine u Senti, klub: Elverum (Norveška)

Momak iz Ade, prošao je mlađe kategorije Mađarske, ali je prošle godine stekao pravo da igra za Orlove na Evropskom prvenstvu u Segedinu. Izostankom Petra Đorđića zbog korone, dobio je šansu da bude prvi levi bek Orlova. Bio je to preveliki teret za Borzaša. Proteklog leta je iz Tuluza, gde nije mnogo igrao, prešao u norveški Elverum s kojim je potpisao do 2024. godine. Prija mu hladna Skandinavija, jedan je od najboljih igrača i strelaca svog tima koji igra Ligu šampiona. Napredovao je u odnosu na prošlu sezonu i sada Đerona u njemu ima odličnu alternativu za standarnog i iskusnijeg Đorđića.

LAZAR KUKIĆ – Rođen 12. decembra 1995. godine u Beogradu, klub: Dinamo Bukurešt (Rumunija)

Lazar Kukić (©Starsport)

Sazreo je Kukić za velika dela, lider je Srbije, lokomotiva, asistent, organizator igre, a kad zatreba i golgeter. Nije imao meteorski uspeh, gradio je karijeru postepeno. Posle buma sa Partizanom, rukometni je progledao u Španiji u La Riohi, da bi dve godine igrao za Benfiku. Kruna dosadašnje karijere bila je mu je titula sa lisabonskim Orlovima u Ligi Evrope početkom juna. Zov Lige šampiona je bio jači od lepote Lisabona. Ostao je u crvenom dresu, ali je prešao bliže Beogradu, u Bukurešt. Član je ambicioznog projekta Dinama koji grabi kao nokaut fazi najjačeg klupskog takmičenja na Starom kontinentu. Napredovao je kod Ćeme Rodrigeza u Benfiki, a sada mu je trener još jedno legendaro ime, nekadašnji trofejni trener Barselone, Ćavi Paskval. U njega Đerona ima neograničeno poverenje. Ako bude igrao kako zna, nema zime za Orlove u Katovicama.

INTERVJU – Lazar Kukić: Rastemo kao tim, pobeda nad Nemačkom otvara nam vrata četvrtfinala

Dodić: Pozitivna trema pred debi na SP, putovanja iz Vranja u Skoplje su se isplatila

STEFAN DODIĆ – Rođen 13. marta 2003. godine u Vranju, klub: Zagreb (Hrvatska), pozajmica na godinu dana iz poljskog Kjelcea

Čudo iz Vranja Stefan Dodić nije napunio ni 20 godina, a igra kao “mator”. Ovaj sport ima u malom prstu, lucidan, urođenih rukometnih koraka. Letos je bio MVP juniorskog Evropskog prvenstva. Uz Miloša Kosa bio je najzaslužniji za prvu medalju za mlađe katagorije u istoriji Srbije. Sa 17 godina ga je Đerona gurnuo u vatru na svom debiju protiv Francuske u Zrenjaninu. Zbog problem s klubom nije ga bilo u konkurenciji za Evropsko prvenstvo. Ima četvorogodišnji ugovor sa poljskim divom Kjelceom, a ove sezone blista u dresu Zagreba u Ligi šampiona. Kukić je lider Orlova, a mlađani Vranjanac je tu da odmeni prvog srednjeg beka, da ulaskom promeni ritam utakmice. Biser ne samo srpskog nego i svetskog rukometa.

MARKO MILOSAVLJEVIĆ – Rođen 13. septembra 1998. godine u Beogradu, klub: Ademar Leon (Španija)

U Srbiji je Milosavljević igrao za Crvenu zvezdu i niški Železničar, trenutno je rukometaš Ademar Leona. Radi u ovom velikom španskog klubu sa čuvenim Manolom Kadenasom. I prošle sezone je bio deo tima Tonija Đerona u Segedinu. I jakoj konkurenciji na bekovskim pozicijama teško će da dobije minute, ali na pouzdanog beka Španac može da računa u defanzivnim zadacima.

MILOŠ ORBOVIĆ – Rođen 2. novembra 1993. godine u Vrbasu, klub: Kriens Lucern (Švajcarska)

Levoruki Vrbašanin je afrimaciju posle rodnog grada stekao u Vojvodini sa kojom je osvojio tri titule šampiona Srbije, da bi kasnije igrao za rumunsku Politehniku iz Temišvara, Bidasou iz Iruna, Motor iz Zaporožja, a od 2021. stanovnik je Lucerna i ambicioznog švajcarskog Kriensa za koji igra poznati Andi Šmid. Prošle sezone je bio jedini naš desni bek u Segedinu. Nije ga išlo. Imao je dve godine podršku Tonija Đerona, bio prvi desni bek, a čini se da ga je pred Svetsko prvenstvo istisnuo iz prve postave Predrag Vejin, rukometaš Neksea. Osim napada, Orbović može da doprinese i u odbrani.

JOVICA NIKOLIĆ – Rođen 18. novembra 2001. godine u Novom Sadu, klub: Veclar (Nemačka)

Jovica Nikolić (©Starsport)

Nikolić je jedini, uz Stefana Dodića, koji je rođen u novom milenijumu. Imao samo 21 godinu, a već u nogama nekoliko superligaških sezona. U proteklom prvenstvu bio je ubedljivo najbolji igrač Arkus Superlige, najzaslužniji za devetu uzastopnu titulu Vojvodine. Dobre igre na Slanoj bari doneli su mu transfer u najjači šampionat na svetu, Bundesligu, u redove Veclara. Na početku sezone je imao povredu, virus korona, ali se oporavio, igra sve bolje. Ne fali mu hrabrosti, spreman je da uđe u “meso”. Bio je deo tima Tonija Đerone još 2021. godine i mečeva sa Francuskom. Novosađanin je budućnost srpskog rukometa bar za narednih desetak godina. Na prijateljskim mečevima protiv Švedske pokazao je da selektor može na njega da se osloni. Svaku šansu je koristio na prvi način. Može da ima loš dan, ali borbenost i želja su uvek na nivou.

PREDRAG VEJIN – Rođen 17. decembra 1992. godine u Apatinu, klub: Nekse (Hrvatska)

Dugo je Toni Đerona tražio desnog beka i čini se da ga je konačno pronašao. U dvomeču sa Švedskom, Vejin je bio pravo otkrovenje španskog stručnjaka, naš najbolji igrač na toj poziciji. Nije mlad, napunio je 30 godina, sa velikim uspehom igra u hrvatskom vicešampionu Nekseu iz Našica. Afirmisao se u Metaloplastici, a promenio je veliki broj klubova u inostranstvu u poslednjih 10 godina. Branio je boje Ademar Leona, Dankerka, Al Džazire, Metalurga iz Skoplja, Ramat Hašrona, Visle iz Plocka, a od 2021. je u Nekseu. Igrao je u Srbiji još za niški Železničar. Protiv Šveđana nije se libio da preuzme inicijativu, šutne “sa zemlje”, prodorom pokuša da probije odbranu šampiona Evrope. Uz Kukića i Đorđića bi trebalo da bude udarni trio na spoljnim pozicijama.

ILIJA ABUTOVIĆ – Rođen 2. avgusta 1988. godine u Vrbasu, klub: Šartr (Francuska)

Srpski Didije Dinar, majstor defanzive, važan šraf odbrane Tonija Đerona. Ilija je naš najstariji reprezentativac, neko ko bi trebalo da drži središnji deo defanzive sa Mijajlom Marsenićem i Draganom Pešmalbekom. Počeo je u Crvenki, karijeru gradio u Partizanu, da bi u Vardaru za sedam godina se iskristalisao kao jedan od najboljih defanzivaca na svetu. Osvojio je sa skopskim velikanom Ligu šampiona, a od 2018. godine je igrao za Rajn Nekar Leven. Proteklog leta je prešao u Francusku, u Šartr gde bi trebalo da ostane do juna 2025. godine. Nažalost, prošle godine nije ga bilo u reprezentaciji zbog korone. Vratio se u tabor Orlova da pomogne, da iskustvom pojača odbranu.

SELEKTOR TONI ĐERONA – Rođen 31. jula 1973. godine u Tortosi (Španija)

Toni Đerona (©Reuters)

Na Vidovdan 2020. godine Toni Đerona je imenovan za selektora Srbije na predlog tada potpredsednika RSS-a Dragana Škrbića. Zasukao je pedantni Katalonac rukave, izgradio poverenje sa igračima. Pobeda nad Francuskom u Zrenjaninu i remi u Kreteju u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo odjeknulo je u srpskoj javnosti nenaviknutu na uspehe rukometaša. Posle kraha na Evropskom prvenstvu u Segedinu, kada nismo mogli da računamo na najjači sastav zbog korone, sa Orlovima je eliminisao Sloveniju u baražu za Svetsko prvenstvo. Igra protiv Švedske u prijateljskim mečevima u Lundu i Halmštadu daje optimizam. Nije se ustručavao da kaže da je cilj četvrtfinale, nije bilo fraza kako idemo u Katovice samo da bismo učestvovali. Iskusnom strategu je jasno da ova reprezentacija, kad je kompletna, može mnogo. Osim Srbije bio je na kormilu Tunisa, a prošao je trenersku školu slavne Barselone. Poslednje četiri godine je trener Šartra, a u junu mu ističe ugovor i napušta ovaj francuski klub. Sa RSS-a ima ugovor do naredne godine, svi se nadamo da će vrhunac da bude na Olimpijskim igrama u Parizu.

Pomoćnik selektora je Žikica Milosavljević, nekadašnji proslavljeni reprezentatvac naše zemlje, bivši trener Crvene zvezde, sada strateg kragujevačkog Radničkog. Sa golmanima u reprezentaciji radi Dimitrije Pejanović, još jedan nekadašnji Orao.